На подручју општине Пландиште први становници су највероватније били Словени, Бугари, Авари, Гепиди…О тим насељима нема писаних извора. Из периода Велике сеобе народа постојала су нека насеља у општини о чему нам говоре пронађени локалитети.
Први пут у писаним изворима помиње се данашњи Стари Лец 1333. године под именом Лећ. До турске владавине помиње се још седам насеља: Велики Гај 1335, Трњан 1364, Берч 1375, Биосег 1375, Балад или Балат 1385, Хајдучка Греда 1405. и Шаркац, Жаркац или Жоркфалва у 15 веку. Од ових осам насеља, три -Трњан, Берч и Шаркац -више не постоје. Трњан и Шаркац су били између Пландишта и Великог Гаја, а Берч 3 километра западно-северозападно од данашње Хајдучице. Бисег, данашњи Банатски Соколац већ 1446. се помиње као ненасељен.
Низом војних похода до средине 16. века Турци су освојили и ове крајеве и прикључили их Отоманској царевини. У време турске владавине постојала су само два насеља и то Велики Гај и Балад (данашњи Kупиник). Лећ и Хајдучка Греда су уништени за време турске владавине.
Kрајем периода под Турцима први пу се помињу насеља: Морминта (крајем 17 века), Зелдеш (крајем 17 века) , Сент Маргита 1697. године и Сент Јанош 1717. По одласку Турака, после 1717. настаје период повољнијих друштвено-историјских услова формирања насеља. Тада настаје шест нових насеља, док су три стара поново насељена: Ирмењихаза 1817. године, Сечењифалва 1837. године. Ујфалу 1842. године, Велика Греда 1850. године и Рарош крајем 19 века.
Поново су насељени Хајдучка Греда 1809. године, Лец под именом Стари Лец 1838. и Биосег 1850. године. Првобитни положај Хајдучице је често плављен па је 1824. насеље измештено нешто јужније, на место данашње Хајдучице. По Милошеву, Биосег је поново насељен после И светског рата, а по др Хегедишу и др Чобановићу Биосег се 1850. помиње као насеље са 988 становника.
У овом периоду Балад се кроз 18. и кроз прву половину 19. века помиње као ненасељен. У другој половини 19. века помињу се две скупине салаша, Мали и Велики Балат са 600 становника. Морминт је од 1737. ненасељен, а 1787. се поново насељава. Добија ново име Зичидорф.Сент Јанош се на почетку владавине Аустроугарске не помиње као насељено да би 1745. поново било насељено. Зелдеш је изгорео 1848. за време револуције и више не постоји, а налазио се северно од данашње Велике Греде.
Од периода турске владавине у континуитету су насељени Велики Гај и Сент Маргита. После И светског рата Војводина, дакле и Банат, улазе у састав Kраљевине СХС 1919. године. Тада се формирају у општини три нова насеља на местима старих. Банатски Соколац настаје на пустари Биосег, а Милетићево на пустари Рарош. На месту салаша Балат настао је Александров Гај - име промењено 1925.
У овом периоду промењено је шест имена насеља, Хајдучка Греда постаје Хајдучица, Зичидорф Мариолана, Сент Маргита само Маргита, Ирмењихаза Јерменовци, Сечењифалва Сеченово , а Ујфалу постаје Kрива Бара.
После Другог светског рата не настају нова насеља, само је дошло до промене неких назива. Kрива Бара постаје Марковићево, Сеченово-Дужине, Александов Гај - Kупиник и Сент Јанош - Барице.
Данас општина Пландиште има 14 насеља или три одсто целокупног броја насеља у Војводини. Општина има надалеко чувену ружу ветрова која обезбеђује стални доток оксигенираног и јонизованог шумског ваздуха без садржаја патогених клица и отровних материја.